Ideja – PEKEZ

Vremenski gledano, duže od dve decenije, koreni ideje za “bezbolno” učenje pomoću kartaških igara,prvi put ugledali su svetlo dana u Svetoj zemlji, Izraelu. Sklonjeni od bombardovanja, mališani predškolci i mladji osnovci, privatno, u porodičnom  ambijentu, bili su aktivni korisnici programa “Školica – dokolica”. Koristeći se praktičnim iskustvima pedagoške struke izvorno, svojim  prethodno stečenim teoretskim znanjem kroz oficijelno obrazovanje i  prikupljenim radnim  iskustvom iz pedagoške prakse u saradnji sa koleginicama iz Izraela, Rusije i Španije osmišljen je ovaj  projekat fakultativnog druženja, socijalizacije, adaptacije, edukacije na zabavan način, kroz društvene igre. Korišćeni su i razni materijali kao pomoćna didaktička sredstva, radjeni su namenski prema konkretnoj potrebi i situaciji. Kartice su korišćene za igre memorije. Starija deca koja su pohadjala i redovnu školu došla su na ideju da svoje drugare upoznaju sa svojim srpskim pismom. S obzirom da su uvežbavali tablicu množenja i deljenja  pomoću namenski osmišljenih karata, “kliknula” mi je ideja da i sve to postavimo na karte. U ovoj situaciji, gde smo sve “uvezali” poželeli smo da predstavimo svoju domovinu, njenu lepotu i sadržajnost u svakom pogledu: mesta srpske duhovnosti, značajne kulturno- istorijske spomenike, prestonicu i druga velika i mala naselja, njene  prirodne resurse…Bilo je to vreme kada je ime Srbije bilo uniženo, kada smo sistematski prikazivani u svetlu koje nije bilo odraz pravog stanja stvari.… Svaka mogućnost za drugačiju informaciju bila je patriotski čin. Indirektno, i na ovaj način, ukazali smo na našu sadržajnost, naše bogatstvo i nepravdu koja je bezobzirnim bombardovanjem poremetila srećno detinjstvo ovoj deci. S obzirom na zlu sudbinu  jevreskog naroda u prošlosti, računali smo da ćemo naići na još veću njihovu empatiju, kao i drugih prijatelja iz celog sveta koji su po raznim osnovima tada bili deo njihovog društvenog miljea. Odštampali smo radnu verziju karata (udruženi roditelji sve te dece) i naslovili smo ih kao PAMETNE KARTE jer su  objedinile više tema i informacija. Selektivno su se mogle koristiti za različite namene, i različite uzrasne grupe. Bile su sredstvo druženja, zabave, informisanja, saznanja, edukacije, kreacije…. Postale su omiljeni rekvizit koji je ispunjavao i vreme dokolice  dece i roditelja, baka, deka, prijatelja…  Maštovitost igrača  bila je ogromna, Pored matematičke i jezičke igre kojoj smo zajednički dogovorili pravila, kroz animaciju, osmišljeno je još nekoliko društvenih igara. Trenuci ovih druženja u hladu palmi ili maslina, u parkovima ili pesku pored mora su nezaboravna, prelepa iskustva i doživljaji. Činilo mi se da su na nas svi naši prijatelji sada gledali sa više respekta.  Bili smo deo sveta, jer su naši prijatelji  bili pripadnici raznih naroda (Izraelci, Rusi, Španci,Bugarii, Francuzi, Nemci…). Inače, Izraelci  su veliki pobornici kartaških igara. Pored programa edukacije, zabave, koriste ih i namenski za održavanje mentalne kondicije seniora.

2005. godina je vreme kada je okončan boravak u Izraelu. Nastaju nove okolnosti. Povratak u Srbiju. Umesto učionice i frontalnog rada – individualni rad, rad u paru ili grupni rad, bio je karakteristika radnog angažmana u tom vremenu. Naravno, karte kao pomoćno edukativno sredstvo bile su dragocene. Sve što je trebalo “bezbolno” savladati, usvojiti, na lak, zanimljiv, nestandardan način kroz igru , uspevalo je pomoću PAMETNIH  KARATA . Tu prvu tzv. radnu verziju, koristile su i neke drage kolege učitelji i nastavnici u svojoj praksi. Takodje, koristila ih je, selektivno, i nekolicina vaspitača..Roditelji, bake, deke… sa svojom decom, smisleno su  provodili vreme igrajući društvene igre.. Povratne informacije su skupljane oko četiri godine, da bi se profil karata izdiferencirao i dobio adekvatnu sadržajnu i vizuelnu formu.